Zen podučava da je Budina svest jedina stvarnost, odnosno da je priroda uma priroda Bude. Nju nije moguće podučavati, preneti putem spisa ili učitelja. Osnovni način uviđanja ove izvorne prirode je motrenje uma.

Tvoj um je zastrašujuće mesto i ako mu dopustiš da luta to nije dobra ideja. Naravno da treba razmišljati, ali tako da kontrolišeš svoje misli.

 – meditaciju, ali ovaj izraz ne smije se shvatiti kao poziv na asketizam, povlačenje u osamu i vježbanje kontemplacije u sjedećem stavu. Zen učitelji nijekali su vrijednost takvog oblika traganja za istinom, kao što se vidi iz priče o susretu Huai Changa i Ma Tsua. Ma Tsu (japanski Baso), koji će kasnije postati najveći učitelj zen budizma u Kini, u to je vrijeme vježbao meditaciju u samostanu Chuan-fau.

Za svaku od ovih plemenitih istina Buda je vezao specifičan zadatak koji sledbenik mora da izvrši: prvu plemenitu istinu treba shvatiti; drugu treba napustiti; treću treba ostvariti; četvrtu treba razvijati.

seven. Spavaj dovoljno - naša tela su važna, ako ih ne negujemo pravilno priuštiće nam dodatnu bol. Brini se o sebi i spavaj koliko ti je potrebno.

Iako je zen najpoznatiji naziv za ovu školu budizma na zapadu, takođe je poznata kao čan u Kini, son u Koreji, tjen u Vijetnamu i dhjana u Indiji.

Korejski Seon pak nasuprot tome smatra da je pretpostavljanje nekog zadanog odgovora u suprotnosti sa svrhom i smislom koana kao sredstva nadilaženja intelektualno-verbalnog kompleksa. Budući smatra da je koan takvo sredstvo, a ne odgovoriva intelektualna vježba, ne smatra da ima razloga mijenjati koane i da se kroz to napreduje već najčešće isti koan koristi za meditacijsku praksu tijekom čitavog života, kako da bi se postiglo inicijalno buđenje, tako i da bi se kasnije produbljivala praksa.

Čan književnost izeštava o mnogim slučajevima da učitelj učenika, pošto mu je zadao neki challenge, iznenada obaspe udarcima štapa ili drekom here (tzv.

[seventeen][18] U suštini praktičan vodič za življenje, zasnovan na etičkoj i meditativnoj disciplini, plemeniti osmostruki set je četvrti član grupe od četiri plemenite istine, koje su oblikovale i pokretale razvoj kasnije budističke tradicije.

Buda je svoje učenje zasnovao na nepristrasnoj proceni naše pozicije kao ljudskih bića: u ovom svetu postoji nezadovoljstvo i patnja. To niko ne može da porekne. Da se Budino učenje ovde zaustavlja, zaista bismo ga mogli smatrati pesimističkim, a život krajnje beznadežnim.

Budući u Vedama ima vrlo malo naznaka koje se mogu povezati s idejama poput reinkarnacije, ali i mnogim drugima koje danas doživljavamo ključnim u modernom hinduizmu (nenasilje, joga, asketizam i sl.), mnogi povjesničari smatraju kako te ideje dolaze iz sramanskog kruga utjecaja kojemu pripada i budizam, a koji bi možda mogao biti paralelna i neovisna tradicija vedskoj, možda i autohtona i pred-arijevska.

Po budističkom shvatanju, meditacija predstavlja delatnost u kojoj čovek nastoji da prevaziđe diskurzivno razmišljanje, da uništi ili spreči nepovoljna duševna stanja, te začne ili utvrdi povoljna duševna stanja.

Plemenita istina o putu koji vodi do prestanka patnje (sanskrit: marga, pali: maga) — postoji način da se eliminišu vezanost i želja, a to je osmostruki plemeniti set

Evo nekoliko primera. Postoje jezici u kojima se glagol padati u izrazu pada kiša različito menja, zavisno od toga da li kažem da pada kiša zato što sam bio na kiši i kisao, ili što sam iz kolibe video kako pada kiša, ili mi je pak neko rekao da pada kiša. Jasno je da ovo jezičko naglašavanje važnosti izvora iskustva neke činjenice (u ovom slučaju činjenice da pada kiša) veoma utiče na način na koji ljudi činjenice iskustveno doživljavaju. (U našoj modernoj kulturi, na primer, koja naglašava čisto intelektualnu stranu znanja, malo je važno kako sam doznao neku činjenicu: neposrednim ili posrednim iskustvom ili iz pričanja.